Географска карта - Влајковац (Vlajkovac)

Влајковац је насеље у граду Вршац, у Јужнобанатском округу, у Србији. Према попису из 2011. било је 1148 становника. Овде се налазе Дворац у Влајковцу и слатинско станиште Влајковац.

Влајковац се први пут помиње 1597. године као посед сибињског кнеза, са становницима српске народности. -{}-

У 16. веку назив села је Влајковац (-{Vlajkoc}-), Влајковац – 1716. године, -{Temesvajkócz}- – 1911. Влајковац – 1922. године.

Године 1716. Влајковац је додељен Вршачком диштрикту (Срез). Године 1717. било је 22. куће. За време епископа Максима Несторивића (1728—1738) подигнута је црква брвнара. Придоласком сибињских Румуна (1738) насеље је повећано. Тако док је 1749. године било 40 кућа, 1752. године било је већ 87 кућа. Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место припада Вршачком округу и дистрикту. Становништво је било измешано, српско и влашко. Године 1779. Влајковац је припојен Тамишком комитату.

На путу за Панчево, цар Јосиф II задржао се у Влајковцу 13. и 14. априла 1773. године.

Први пут почињу да се воде црквене књиге 1790. године. Подигнута је Румунска црква 1809. године. Године 1829. уступи царска комора Влајковац, променом добара, грофовској породици Бетлен. 1832. имао је Влајковац 1252 православна, 2 католика и 4 јевреја. У атару, познатом као плодна равница, било је 85 поданичких сесија. Бројни и богати пашњаци и ливаде омогућили су и знатно унапредили сточарство. Тада је властелин био гроф Емерих Бетлен.

Влајковац је имао 1848. године 1390 становника, од којих је било православних 1375, католика 6, и јевреја 9. 8. јула 1848. године Мађари су запалили село, које је са црквом изгорело.

Влајковац је имао 1854 године 1183 становника. Површина катастарске општине била је 7365 ланаца, укључујући ту и бивши алодијални посед од 2483 ланаца. Властелин је био гроф Јован Бетлен.

У Влајковцу је 1859. године подигао свој кастел Георг Мочоњи. Исто то је учинио и Фердинанд Хајнрих на своме имању »Икателек«.

Године 1872. оделили су се Срби од Румуна, којима је остала црква. Срби из места су чинили почетком 20. века парохијску филијалу у саставу парохије Уљма.